Blic: Vlast ne želi da smanji parlament

Izgovor vladajuće koalicije da u ovom mandatu zbog štednje neće doći do promene Ustava, a samim tim ni smanjenja broja poslanika na 150, obična je stranačka manipulacija da se održi situacija koja odgovara istim tim strankama. Novac potrošen na referendum nikada nije uzalud bačen novac, a igranje na kartu skupoće je besmisleno, posebno kada je poznato da se država razbacuje na sve strane – kaže za Blic nedelje Bogoljub Milosavljević, profesor ustavnog prava na Univerzitetu Union.

Naime, predstavnici vladajuće koalicije su početkom nedelje za Blic rekli da je organizacija referenduma tokom ovog mandata Vlade, koji bi trebalo da traje do 2012, nemoguća jer je za to potrebno pet miliona evra, što Srbija zbog štednje nije u mogućnosti da izdvoji.

I sama činjenica da država nema odakle da prikupi pet miliona evra je diskutabilna, ali je tvrdnja da je ušteda osnovna pobuda za odlaganje referenduma i bez toga besmislena. Ukoliko se referendum organizuje tek u sledećem mandatu, dakle, nakon 2012, to znači da bi za parlament od 150 ili manje poslanika moglo da se glasa tek na izborima 2016. godine.

Osim što će država svakako morati da plati pomenutih pet miliona evra, poreski obveznici će biti primorani i da vreme mandata između 2012. i 2016, odnosno pune četiri godine, izdržavaju predimenzionirani parlament od 250 poslanika.

A to košta. Samo u 2008. poslanici su potrošili 7,5 miliona evra budžetskog novca. Šta su za taj novac uspeli da urade. Posebno je pitanje.

Da je prlament brojao 150 poslanika, stvari bi bile kudikamo povoljnije za državnu kasu. Ekonomista Dragan Vujadinović, donedavni poslanik DS i predsednik opštine Kosjerić, izračunao je za Blic nedelje da bi sa 100 poslanika manje Srbija na godišnjem nivou mogla da ušpara dva miliona evra.

Po „štedljivoj“ računici vladajuće koalicije, ispada da je bolje izgubiti 13 miliona evra na razlici između manjeg i većeg parlamenta (mandat 2012–2016) nego dati pet miliona za referendum u 2010. ili 2011, a potom već na izborima 2012. glasati za manji parlament i uštedeti pomenutih osam miliona na razlici. Ili drugačije rečeno, ispada da je bolje osam miliona evra u minusu nego tri u plusu.

– Priprema za izmenu Ustava mora krenuti odmah. Ušteda od osam miliona evra nije mala stvar i bila bi apsolutni bilansni dobitak za državnu kasu. Negativnih strana smanjenja nema, jer je za Srbiju i njen ekonomski potencijal sasvim dovoljno da ima i 120 poslanika u republičkom parlamentu – kaže Vujadinović.

S njim se slaže i profesor Milosavljević, koji ističe da bi, ukoliko bi se sada krenulo na pripremu promene Ustava, referendum mogao da se zakaže već za kraj 2010. ili početak 2011. godine. Tako bi, kako kaže, stranke imale sasvim dovoljno vremena da se za izbore 2012. pripreme za novi izborni sistem.

Sama procedura promene Ustava ima nekoliko važnih faza, koje zahtevaju vreme. Kada je predlog promene Ustava pripremljen, potrebno je da se razmotri u Skupštini, da za njega glasa dvotrećinska većina, pa tek onda ide na referendum. Sve to zahteva poprilično vreme i zato se sagovornici Blica nedelje slažu da je potrebo da se već sada krene u proceduru.

– Ovom promenom Ustava otvorila bi se i mnoga druga pitanja, otklonila slaba mesta, među kojima je najurgentnija promena izbornog sistema i pitanje broja poslanika. Ovakav izborni sistem kakav imamo nije u skladu s Ustavom, jer odudara od neposrednosti izbora. Neposrednosti nema kada građani glasaju za listu, a oni sami određuju koga će staviti na listu. Mi smo tu samo glasači, a ne birači – kaže Bogosavljević, i objašnjava da bi do referenduma ukoliko se odmah krene u proceduru moglo da dođe već krajem sledeće godine, što bi ostavilo dovoljno vremena da se pre 2012. donese i novo izborno zakonodavstvo.

Međutim, u resornim ministarstvima za državnu upravu i za finansije, Republičkoj izbornoj komisiji i kancelariji predsednika Tadića očigledno ne dele mišljenje naših sagovornika. Svi oni su odbili da odgovore na pitanja povodom organizacije referenduma tokom ovog mandata Vlade.

Biće ipak da je nedostatak političke volje realniji razlog za izbegavanje referenduma od tobožnje štednje. To je indirektno potvrdio i ministar Rasim Ljajić, jedan od predlagača redukcije.

– Niko nije za smanjenje broja poslanika na 150, iako će neki formalno, a neki otvoreno reći da je to nemoguće i besmisleno navodno zato što svaka opština treba da ima svog predstavnika u republičkom parlamentu – rekao je Ljajić.

Ekonomista Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište ističe i da je pokušaj vladajuće koalicije da svoje razloge za odlaganje referenduma pravda skupoćom veoma opasan za Srbiju.

– Najopasnija stvar koju jedna demokratija može sebi dopustiti je da se stvori privid njene skupoće. Dok se raspravlja o uštedi od nekoliko miliona evra godišnje u parlamentu, stotine miliona evra cure na sve strane iz javnih preduzeća, desetine miliona iz Vlade i Vladinih agencija, a nereformisano zdravstvo i obrazovanje daju očajan kvalitet za dati nivo troškova – kaže Stevanović.

Ekonomista Aleksandar Stevanović ističe da bi troškovi refereduma bili neuporedivo manji da je do danas uvedena elektronska državna uprava, što nije bilo nemoguće.

– Elektronska državna uprava je realnost u razvijenim zemljama, pa bi odlučnije uvođenje ove tekovine kraja 20. veka u izborni proces koji je još uvek radno intenzivan moglo da umanji troškove. Međutim, ovo je samo jedan segment gde moderne informacione tehnologije snižavaju troškove i pojednostavljuju život. Za deset godina tranzicije premalo je učinjeno na uvođenju elektronske državne uprave, osnovnog alata poboljšanja servisa građana – kaže Stevanović.